"Otišla sam na odmor na nogama, a vratila se u kolicima!" Potresna ispovest Marije iz Smedereva: Otišli u Saharu, pa doživeli stravičnu nesreću!
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Marija Milošević iz Smedereva otišla je 2014. na odmor u Tunis, a povratak iz Sahare završio se prevrtanjem džipa i teškom nesrećom.
- Zadobila je prelom trećeg i četvrtog vratnog pršljena, ostala nepokretna od vrata nadole i dugo je bila na respiratoru i na lečenju u Tunisu i na VMA.
- Danas radi kao prevodilac uz pomoć glasovnih komandi i redovne rehabilitacije, a kaže da ne želi da odustane od života.
Iako je od tada prošlo 12 godina, Marija Milošević iz Smedereva nikada neće zaboraviti letovanje u Tunisu koje joj je, doslovno rečeno, preokrenulo život. Ona je otišla na odmor sa suprugom, a vratila se u invalidskim kolicima u kojima je dan danas. Ipak, trudi se da ostane pozitivna, uprkos čežnji da svoje voljene zagrli i dotakne.
Te 2014. godine Marija je sa suprugom otišla na letovanje u Tunis.
Naravno, zajedno sa drugim turistima, odlučili su da obiđu Saharu, ne razmišljajući da nešto može da im se dogodi.
Međutim, pred sam kraj izleta, doživeli su strašnu nesreću koja je i njima i njihovim porodicama promenila živote.
"Nismo zamišljali da bi tako nešto moglo da nam se dogodi na odmoru. Taj povratak iz Sahare trebalo je da nam ostavi mnogo lepih uspomena. Ali nije. Dogodila se tragedija. Vozač džipa u kom smo bili, pokušao je da izbegne automobil parkiran nasred magistrale", priča Marija.
Kako dalje priča, automobil je u jednom trenutku naglo skrenuo da bi izbegao vozilo koje je bilo parkirano nasred magistrale.
"Vozač nije video auto koji je bio parkiran. Desilo se to da se džip u kom smo bili prevrnuo. Ja sam prošla najgore. Zadobila sam prelom trećeg i četvrtog vratnog pršljena i od tog trenutka živim sa kvadriplegijom".
Zbog povrede vratne kičme, ostala je nepokretna od vrata nadole, dok je njen suprug zadobio višestruke prelome ruke.
"Ta nesreća mi je ostavila trajne posledice - kvadriplegiju i mnoge druge komplikacije koje s nastale. Bila sam dugo na respiratoru, sigurno nekih pet-šest meseci jer mi pluća nisu radila, nisam mogla da gutam ni da govorim", priča ona dalje.
U Tunisu je, kaže, provela duže od mesec dana.
"Prvo su me tu lečili, a onda su me prebacili na VMA, gde sam takođe dugo ostala, šest-sedam meseci. Prognoze su bile zastrašujuće, da neću preživeti, da neću moći da gutam i da govorim. Muž me je ohrabrivao da će sve biti u redu. Sećam se kada je medicinska sestra ušla u sobu i donela mi hranu, nešto je potrčala i ostavila je poslužavnik na meni. U tom trenutku sam shvatila da ja ne mogu da se brinem o sebi, da sebe nahranim. Tada sam shvatila u kom stanju sam ja zapravo", priča ona dalje.
Komunikacija očima
S obzirom da nije mogla da priča ni da otvara usta, Marija je sa svojim suprugom komunicirala očima.
"Imala sam neku busu u ustima, nisam ni pričala, pa mi je muž pokazivao azbuku, a ja bih mu očima saopštavala kod kog slova da stane. A onda je on sklapao reč koju sam želela da kažem, a nisam mogla".
Porodici su, dodaje, saopštili za nesreću čim je suprug došao do telefona.
"On je zvao našu porodicu, zapravo kuma kom je objasnio šta se dogodilo, a on je dalje kontaktirao naše. To je bio veliki šok za sve njih", dodaje ona.
Marija priznaje da je tokom boravka u bolnici u Tunisu verovala da će se oporavati kada dođe u Srbiju.
"Meni jeste bilo bolje na VMA, svakako, ali su za to trebali meseci. Nije se desilo odjednom. Mnogo su mi značile posete supruga i oca, oni su mi bili i ostali velika podrška. Teško je to, kad si sam u bolnici. Zato je njihovo prisustvo bilo ključno za moj oporavak".
Bila je besna na život. Ali je, kaže, trebalo sačuvati zdrav razum.
"Kad se dogode ovakve situacije, nema nazad. Vreme ne možemo da vratimo, ma koliko da bismo voleli. Ja i dalje razmišljam o sebi u periodu kada sam bila na nogama, funkcionalna, kada sam radila sve što sam mogla. Verovatno što poželim takve stvari, a možda što negde duboko nisam prihvatila ono što mi se dogodilo".
Hrabra Marija danas radi kao prevodilac. Njoj je potrebna pomoć svih 24 sata, ali joj je pristup na poslu koliko-toliko omogućen.
"Koristim glasovne komande za rad na računaru, prevodim tekstove i trudim se da ostanem aktivna koliko god mi zdravstveno stanje dozvoljava. Uporedo s tim redovno odlazim na rehabilitacije i jednostavno se trudim da živim. Ne želim da odustanem od života", poručuje ona.
Kurir.rs/Nova